沈阳百名处长赴厦门取经 实地探秘国际化营商环境
Зо?ир

Забон?ои турк? оилаи забон?ои калоне аст, ки шомили с? забон узв мебошад. Ин забон?о дар минта?аи васеъи аз Аврупои Шар?? то Сибир ва ?арбе Чин истифода мешаванд. Шумораи бо ин забон?о чун забони асл ?арфзананда дар ?удуди 140 миллион таxмин зада шудааст, вале да??о миллион нафари дигар ба ин забон?о ошно? доранд. Забон?ои турк? зершохае аз оилаии забон?ои олтой? ?астанд.
Ин гур??е забон?о олто? астанд яъне каламот ва феъл?о бо изофа шудани пасванд маънии дигари ё ?олате замоние мутафовитеро ба xуд мигиранд. ?амчунин яке аз мушаxассоти забон?ои турк? ?амнавоии асвот (ба ист. забони ?збек?) аст.
Таснифот
[вироиш | вироиши манбаъ]
The Turkic languages may uncontroversially be divided into six branches:
- ?анубу ?арб? (о??з?)
- Шимолу ?арб? (?ипчо??)
- Southeastern (Uyghur)
- Northeastern (Siberian Turkic)
- Chuvash (Oghur, Bulghar/Bolgar)
- Khalaj (Arghu)

Turkish Group Azerbaijani Group Turkmen Group Others

Kypchak-Bolgar Kypchak-Cuman Kazakh-Nogay

- Proto-Turkic
- Southwestern (Oghuz)
- Pecheneg (extinct)
- Шар??
- турк?
- Озарбой?он?
- Gagauz
- усмон? (extinct)
- ?арб?
- Шимол?
- Crimean Tatar
- Urum1
- Northwestern (Kypchak)
- Kipchak (extinct)
- Шар??
- Karachay-Balkar
- Kumyk
- Karaim
- Kypchak-Cuman (Kypchak-Oghuz, Ponto-Caspian) languages
- Шимол?
- ?ануб? (Aralo-Kaspian)
- Kypchak-Nogay languages
- Kyrgyz-Kypchak group
- Crimean Tatar
- Urum
- Southeastern (Uyghur, Chagatay, Karluk)
- Northeastern (Siberian Turkic)
- Шимол?
- ?ануб?
- Tuvan
- Khakas
- Shor
- Fuyü G?rg?s
- Chulym
- Tofa
- Western Yugur (Yellow Uyghur)
- Болгар
- Khalaj
- Southwestern (Oghuz)